Društvo za projektovanje, inženjering, konsalting i izvođenje radova

Profitni centar

English

PREDGOVOR

Postoje dve neminovne stvari na planeti Zemlji,  to  su umiranje i otpad.

Ukoliko rešimo problem umiranja, moramo da napustimo planetu Zemlju.

Ukoliko ne rešimo problem otpada, takođe, moramo da napustimo planetu Zemlju.

Vlado Petkovski

 

OTPAD KAO PROBLEM

Otpadna materija, u svetu biljaka i životinja, se u celosti razgradi bez ikakvog uticaja na životnu sredinu.

Materija koju čovek odbacuje, zato što mu nije potrebna, zove se OTPAD.

Otpad koji čovek produkuje je oduvek bio nerešiv problem, a posle druge industrijske revolucije, otpad sve više ugrožava planetu.

Stanovništvo u Srbiji odbacuje 99% pomešan otpad koji se naziva komunalni.

Svi pokušaji da čovek samostalno, i samovoljno, besplatno tretira otpad (primarna separacija) ostali su bez vidnog uspeha što se sve više vidi u životnoj sredini.

ŠTA JE TO REMEDIJACIJA

Potpuna sanacija - remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagađenja i dalje degradacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije uključujući uređenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju.

Procesom remedijacije vrši se iskopavanje i tretman otpada (razdvajanje sekundarnih sirovina, RDF, inertnog materijala i beskorisnog dela otpada).

Beskoristan deo otpada se odvozi na neku sanitarnu kasetu ili drugo mesto za sanitarno zbrinjavanja.

Takođe, remedijacijom se podrazumeva celovito čišćenje zagađenja, koje je uslovio čovek, uz iskopavanje površinskog i podzemnog dela zagađenja i njegov tretman.

Nakon potpune sanacije-remedijacije devastirana površina se vraća u autohtonu (samoniklu) formu.

"Drago Projekt" je problem remedijacije počeo da rešava sanacijom nesanitarne deponije u Novom Sadu (2012) u saradnji sa austrijskom firmom IUT.

Inicijalni zahtev za rešavanje potpune sanacije - remedijacije dobijen je od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (2011-2012) kada je na osnovu 20 istražnih bušotina, kroz telo smetlišta u Novom Sadu, konstatovano da je glavni pravac podzemnih voda za vodosnabdevanje Grada Novi Sad upravo ispod nesanitarnog gradskog odlagališta (klikni).

Sagledavanjem problematike tretmana pomešanog komunalnog otpada inženjerski tim "Drago Projekt" je osmislio originalno tehničko rešenja za tretman otpada u postupku remedijacije po sistemu "Pranje otpada" (klikni).

POTPUNA SANACIJA - REMEDIJACIJA ILI RUDARENJE ODLAGALIŠTA OTPADA

Iskustvo iz Glavnog projekat potpune sanacije - remedijacije smetlišta Grada Novi Sad (2012) pretočeno je u Glavni projekat potpune sanacije-remedijacije nesanitarnog smetlišta u selu Glogonj (2015), nesanitarnog smetlišta "Stara deponija" u Pančevu (2021), nesanitarnog smetlišta "Gradska deponija" u Zrenjaninu (2022).

EURELCO (Europian Enhanced Landfill Minning Consortium)  je 2015 godine počeo dogovor oko iskopavanja odlagališta kao otvorena, četvorostruka spiralna mreža koja podržava potrebne tehnološke, pravne, društvene, ekonomske, ekološke i organizacione inovacije u pogledu razvoja i implementacije okvira za dinamičko upravljanje deponijama (DLM).

DLM okvir uključuje unapređeno iskopavanje deponije (ELFM) vođeno obnavljanjem resursa kao jednu od svojih najnaprednijih komponenti, čime se podržava prelazak na resursno efikasnu, kružnu ekonomiju sa niskim sadržajem ugljenika.

"Drago Projekt" je već bio uveliko počeo sa radom na remedijaciji Gradske deponije u Novom Sadu.

Šta je rudarenje odlagališta otpada?

Rudarenje deponija je iskop otpada, njegov tretman, vađenje sirovina radi dobijanja reciklabilnih sirovina ili odabranih komponenti koje se mogu ponovo koristiti kao i gorivi materijal (RDF).

To se obično radi sa ciljem smanjenja obima deponije, poboljšanja ekološke situacije i snabdevanja sirovinama za reciklažu.

Iskopavanje na deponijama zahteva pažljivo planiranje i izvođenje, pošto se ekološki i zdravstveni standardi moraju zaštititi kako bi se sprečile potencijalne opasnosti po životnu sredinu i ljude.

Rudarenje je zvanično definisano kao „integrisana valorizacija deponovanih tokova otpada kao materijala i energije“, rudarenje kao nova vrsta tretmana otpada, izvlači vredne materijale iz deponovanog industrijskog otpada i komunalnog čvrstog otpada.

U pomešanom otpadu (koji je bez primarne separacije) nalaze se skoro svi elementi (klikni) Mendeljejevog periodnog sistema elemenata, uglavnom kao smeša.

Industrijski ostaci nastaju tokom proizvodnje aluminijuma, cinka, bakra ili čelika.

U mnogim slučajevima ovi ostaci sadrže značajne količine metala kojih nema dovoljno i koji su ključni za razvoj čistih tehnologija, kao što su fotonaponske ćelije, e-automobili ili turbine na vetar.

Pojačano iskopavanje na deponijama je takođe relevantno za čvrsti komunalni otpad.

U ovom slučaju eksploatacija na deponijama odvaja otpad na materijale koji mogu direktno da se recikliraju (staklo, plastiku, metale, agregate) i frakciju goriva dobijenu iz otpada, koja se dalje pretvara u proizvode sa visokom dodatnom vrednošću.

Koristeći novu tehnologiju plazma gasifikacije, moguće je transformisati ovu frakciju goriva dobijenu iz otpada u vodonik i frakciju mineralnog ostatka koji se zatim reciklira u zeleni, niskougljenični cement.

Poboljšan pristup rudarenju na deponijama se trenutno demonstrira u dva vodeća projekta finansirana od strane programa Horizont 2020 Evropske komisije, ETN NEV-MINE (za čvrsti komunalni otpad) i METGROV+ (za industrijski otpad).

Ova vrsta rudarstva može da transformiše deponije, posebno one u urbanim sredinama, iz pretnje i troškova, u priliku za reciklažu resursa i potpunom saniranju lokaliteta od nepovoljnog uticaja otpada na životnu sredinu.

On zatvara petlju, ubrizgavajući dodatnu cirkularnost resursa i otpornost u ekonomiju.

Upravo ovim predlogom namera je da se tretira, uobičajen, pomešan otpad uz maksimalno iskorišćenje njegovih sekundarnih sirovina, sa minimalnim nepovoljnim delovanjem na životnu sredinu.

CIRKULARNA EKONOMIJA

Cirkularna ekonomija je koncept ekonomskog sistema koji se fokusira na korišćenje resursa na način koji ih štedi i produžava njihovu upotrebnu vrednost, umesto da se troše i završe u smeću.

Cilj je da se stvori sistem u kojem se resursi stalno koriste i recikliraju, što omogućava produžavanje životnog ciklusa proizvoda i smanjuje potrebu za eksploatacijom novih resursa.

Ovaj pristup zahteva promenu u načinu proizvodnje, distribucije i potrošnje, uključujući povećanje korišćenja recikliranih materijala, održivu proizvodnju, upotrebu obnovljivih izvora energije, i konstrukciju proizvoda sa namerom da ih se lako može ponovo iskoristiti ili reciklirati.

Cirkularna ekonomija je ključna za smanjivanje negativnog uticaja ljudske aktivnosti na okolinu i održivi razvoj, a takođe može doneti i ekonomske koristi, kao što su povećanje efikasnosti, kreativnosti i konkurentnosti u industriji.

Kako funkcioniše kružna ekonomija?

U našoj trenutnoj ekonomiji, uzimamo materijale sa Zemlje, pravimo proizvode od njih i na kraju ih bacamo kao otpad – proces je linearan. U kružnoj ekonomiji, nasuprot tome, zaustavljamo proizvodnju otpada.

Cirkularna ekonomija je zasnovana na tri principa, vođena dizajnom:

• Eliminišite otpad i zagađenje
• Cirkulišite proizvode i materijale (po njihovoj najvišoj vrednosti)
• Regenerišite prirodu

Ona je podržana prelaskom na obnovljivu energiju i materijala.

Kružna ekonomija  razdvaja ekonomsku aktivnost od potrošnje ograničenih resursa. To je otporan sistem koji je dobar za poslovanje, ljude i životnu sredinu.

Obnovljiva energija

Energija dobijena iz resursa koji nisu iscrpljeni u vremenskim okvirima relevantnim za ekonomiju, tj. ne u geološkim vremenskim okvirima.

Okvir sistemskog rešenja koji se bavi globalnim izazovima kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta, otpad i zagađenje. Zasniva se na tri principa, vođena dizajnom: eliminisati otpad i zagađenje, cirkulisati proizvode i materijale (u njihovoj najvećoj vrednosti) i regenerisati prirodu.

Kružna ekonomija je okvir sistemskog rešenja koji se bavi globalnim izazovima kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta, otpad i zagađenje.

Kružna ekonomija je okvir sistemskog rešenja koji se bavi globalnim izazovima kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta, otpad i zagađenje.

Moramo da transformišemo svaki element našeg sistema uzmi-napravi-otpad: kako upravljamo resursima, kako pravimo i koristimo proizvode i šta posle radimo sa materijalima. Tek tada možemo stvoriti uspešnu kružnu ekonomiju koja može koristiti svima u granicama naše planete.

Način da se transformiše naš sistem Šta će biti potrebno da transformišemo našu ekonomiju odbacivanja u onu gde se otpad eliminiše, resursi cirkulišu i priroda se regeneriše?

Kružna ekonomija nam daje alate da se zajedno uhvatimo u koštac sa klimatskim promenama i gubitkom biodiverziteta, dok se istovremeno bavimo važnim društvenim potrebama.

Daje nam moć́ da rastemo prosperitet, radna mesta i otpornost uz smanjenje emisija gasova staklene bašte, otpada i zagađenja.

Reciklaža i cirkularna ekonomija: u čemu je razlika?

Recikliranje je radnja ili proces pretvaranja otpada u materijal za višekratnu upotrebu.

Recikliranje počinje na kraju – fazi „otarasiti se“ životnog ciklusa proizvoda.

Međutim, kružna ekonomija se vraća na početak kako bi sprečila stvaranje otpada i zagađenja.

Suočeni sa našim trenutnim ekološkim izazovima, reciklaža neće biti dovoljna za prevazilaženje same količine otpada koji proizvodimo.

„U pravilno izgrađenoj kružnoj ekonomiji, radije bi se trebalo fokusirati na izbegavanje faze reciklaže po svaku cenu.

Možda zvuči jednostavno, ali sprečavanje stvaranja otpada je jedina realna strategija.

Kružna ekonomija izaziva nas da otpad i zagađenje smatramo nedostatkom dizajna.

Reciklaža je ono što biste mogli nazvati „krajem cevi“, dok „uzvodna“ rešenja kružne ekonomije rešavaju potencijalne probleme na samom izvoru.

Iako je reciklaža nesumnjivo neophodna komponenta, moramo da obezbedimo da su proizvodi i materijali dizajnirani, od samog početka, da se ponovo koriste, popravljaju i ponovo proizvode. Oko 80% uticaja na životnu sredinu određuju posledice odluka donetih u fazi projektovanja.

Kompanije već istražuju načine da „dizajniraju“ otpad kada su proizvodi još u fazi koncepta.

 

Delatnosti

Programi

Reference

Proizvodi

Kontakt